DOBROBITI PRESNE ISHRANE
Naše telo dizajnirano je za presnu biljnu hranu kao što je: voće i povrće, orašasti plodovi, semenke, alge, povrće iz mora, neke od žitarica, hladno ceđeno ulje masline, kokosa, lana, konoplje, badema, susama, suncokreta; i fermentisanu hranu kao što je: ječmeni miso.
Dragocena energija Sunca
Naš sistem radi na energiju Sunca koju biljke upiju u sebe i predaju nam u obliku biofotona.
Kuvanjem
hrane izgube se biofotoni. Termička obrada hrane iznad 45 C koja je
viša od temperature na kojoj se fiziološki odvijaju hemijske reakcije u
našem telu menja molekularnu strukturu hrane koju unosimo u sebe.
Kuvanjem se od hrane koju je dizajnirala priroda za nas sistem sada
stvaraju strani molekuli koje naš sistem ne može da prepozna pa se stoga
nakon obroka javlja leukocitoza. Bela krvna zrnca tako učestvuju u
digestiji hrane isto kao što bi i bila angažovana u napadu stranog tela.
Ovakvo opažanje bazira se na istraživanjima švajcarskog naučnika Pola
Kušakova (Paula Kouchakoffa).
Visoka temperatura kuvanja uništi
enzime koji se nalaze u biljnoj hrani, a koji nama pomažu u varenju.
Rođeni smo sa bankom enzima, koji se pozajmljuju pri varenju hrane.
Enzimi su izuzetno osetljivi na molekularnu destrukciju koja nastaje
kuvanjem. Svakome od nas dodeljena je samo ograničena zaliha enzimske
energije pri rođenju, koja treba da nam služi doživotno. Jedino
pojačanje koje imamo jesu enzimi koji dolaze iz hrane, ali izlaganje
hrane temperaturi višoj od 45 C uništava enzime.
Šta se dešava kada naše telo troši velike zalihe sopstvenih enzima u slučajevima kao što su emocionalna kriza, napad virusa, ukoliko jedemo kuvanu i prerađenu hranu? Balans na enzimskom računu opada, pa nastaje enzimsko bankrotstvo. Kada se to desi, naš organizam oduzima enzime iz žlezda, mišića, nerava i krvi da bi pomogao zahtevnom procesu varenja. Vremenom će nastati nedostatak enzima u tkivima koja su ga pozajmila, pa se smatra da je ovo jedan od mehanizama nastanka alergija i bolesti u tim tkivima.
